Здењек Земан је рођен 12. маја 1947. године у Прагу (Чехословачка). Земан је 16. јуна 2008. постао други страни тренер у историји Црвене звезде, али је на Маракани кратко остао само до 7. септембра исте године, свега 82 дана. У првом колу квалификација за Лигу Европе, Црвена звезда је елиминисана од кипарског Апоела (2:2 у Никозији, 3:3 у Београду после продужетака), па је дошло до смене чешког стручњка, који је упурно форсирао нападачку формацију (4-3-3), али резултата никако није било.
Љубав према спорту наследио је од ујака Честимира Вицпалека, бившег фудбалера Јувентуса, затим и фудбалског тренера. Земан је 1968. отишао у туристичку посету ујаку у Палермо. Испоставило се да је то био пут који му је променио живот. Током боравка на Сициилији долази до инвазије Совјетских трупа на тадашњу Чехословачку и Земан одлучује да остане на Апенинском полуострву. Италијански пасош је добио 1975.
Прва тренерска искуства стекао је водећи аматерске клубове у околини Палерма (Циниси, Баћиалупо, Карини, Мисилмери, Есакалца), а 1974. године на препоруку ујака, добија шансу да тренира млађе категорије Палерма, што чини са великим успехом до 1983. године. У Палерму 1975. године завршава престижну спортску академију у Палерму - Одсек за спортску медицину. Четири године касније стиче тзв. патентино (тренерску лиценцу неопходну за вођење професионалних фудбалских екипа) у школи за фудбалске тренере у Коверкијану.
Први професионални ангажман имао је у Ликати, са којом осваја Ц2 лигу. Следећи изазов била је Фођа 1986, али после само 27 дана напушта клуб јер су челници начули да је постигао договор са Пармом. Исте године Земан одлази у Парму, али се кратко задржава и у том клубу. Водећи Месину 1988. у Серији Б, осваја осмо место, али открива будућу звезду италијанског фудбала Салватореа Скилаћија, који је заблистао на Мундијалу у Италији 1990.
Повратак у Фођу је познат као Земанландија, јер су остварени највећи успеси у историји овог малог италијанског клуба. Земан од непознатих играча Ђузепеа Сињорија и Франческа Бајана ствара фудбалске звезде. За само две године Фођа је стигла и до Серије А. За Земана је потом уследио велики изазов и одлазак у Лацио 1994, са којим је освајао друго и треће место у Серији А. Поново је оставио иза себе дубок траг, пре одласка 1997, пружио је шансу у првом тиму, тада тинејџеру, а доцније једном од најбољих одбрамбених играча света Алесандру Нести. Следи Земанов прелазак у Рому, с којом је имао успона и падова. Остаће упамћено да је лансирао Франческа Тотија, будућег дугогодишњег заштитног знака главног града Италије и фудбалског божанства међу навијачима Роме. Иако је „вучица" играла леп фудбала, с Земаном није могла даље од четвртог местра у Серији А, па се лета 1999. сарадња завршила. Земан је потом имао две краће тренерске епизоде, у турском Фенербахчеу и Наполију, затим је био ангажован у Салернитани и Авелину, да би 2004. поново преузео тим у Серији А - Леће, чији је тренер био и 2006, а претходно се кратко задржао на клупи Бреше. После Црвене звезде, радио је у Италији као тренер Фође и Пескаре.