Славољуб Муслин је рођен 15. јуна 1953. године у Београду (Југославија).
Тренерским послом Муслин је почео да се бави у Француској, али пре него што је постао главни тренер Бреста (1988-92), годину дана је био спортски директор тог клуба. Потом је у земљи Гала водио По, Бордо, Ланс, Ле Ман, а затим Видад из Казабланке (Мароко). У Црвеној звезди је, у два мандата, стекао репутацију трофејног тренера (три титуле првака и два купа), стајући тако малтене раме уз раме с легендарним претходницима на Маракани, првенствено Миљаном Миљанићем и Мишом Павићем. Са Бордоом је после тријумфа у Интертото купу стигао до финала Купа УЕФА (1996). Тренер је био у многобројним иностраним клубовима: Левски (Бугарска), Металург, Доњецк (Украјина), Локерен (Белгија, два пута), Локомотива, Химки (Русија), Динамо, Минск (Белорусија), Анортозис (Кипар), а 2011. и на клупи дебитанта у руској Првој лиги Краснодара. С Левским је освојио „дуплу круну" у Бугарској.
Почео је да игра фудбал у ОФК Београду, затим је био члан београдског трећелигаша БАСК-а, а успешну каријеру је најавио у Раду (1973-75). Шест година је био стандардни првотимац Црвене звезде (1975-81), а потом интернационалац у француским клубовима: Лилу, Бресту и Каену. У Звездином дресу је као играч три пута био шампион Југославије, а играо је за црвено-беле и у финалу Купа УЕФА против Борусије из Менхенгладбаха (1979). Био је један од главних ослонаца Звездине одбране крајем седамдесетих година прошлог века.
Трофеји: три првенства (2000, 2001, 2004) и два купа (2000, 2004)