Владица Поповић је рођен 17. марта 1935. године у Земуну (Краљевина Југославија) као Владимир Поповић, а познатији је по надимку Владица. Својевремено истакнути фудбалер и тренер Црвене звезде и југословенски репрезентативац.
Тренерску каријеру је започео у Венецуели 1970. године (Португезе, Депортиво Италија). Касније одлази у Колумбију, где је био државни првак са три клуба - Санта Фе, Национал Медељин и Депортиво Кали. У домовини је водио Напредак, Трепчу из Косовске Митровице и бањалучки Борац. У Црвеној звезди је био члан стручног штаба, а шеф у сезони 1991/92, када је наш најтрофејнији клуб тријумфовао у Интерконтиненталном купу (1991.) и постао првак Југославије (1992.). У финалу Интерконтиненталног купа, 8. децембра 1991 у Токију, Црвена звезда је у финалу убедљиво победила чилеански Коло Коло (3:0) и после титуле европског шампиона, исте године је постала и првак света. Владица Поповић је био и тренер у репрезентацији Србије и Црне Горе и селектор Перуа.
Био је одбрамбени играч, а у Црвеној звезди је од јуниорских дана. За наш најтрофејнији клуб је одиграо 499 утакмица (221 првенствену) и постигао 38 голова. Као Звездин играч је учествовао у освајању четири титуле првака и три Купа Југославије. Као интернационалац је играо за немачке клубове Штутгарт и Штутгарт кикерс и Депортиво Канариас из Венецуеле (1968-69).
Трофеји: Интерконтинентални куп (1991.) и једно првенство (1992.). Владица Поповић је за репрезентацију Југославије одиграо 20 утакмица, а био је учесник два Светска првенства (1958, 1962.). На шампионату у Чилеу 1962, када је Југославија била четврта, био је један од најбољих играча у нашој селекцији.
Док је председник нашег најтрофејнијег клуба био Владан Лукић, крајем маја 2009, Владица Поповић је постао члан Управног одбора Црвене звезде.
Преминуо је 10. августа 2020. године у Београду.
Трофеји: Интерконтинентални куп (1991), једно првенство (1992).