Велибор Васовић је рођен 3. октобра 1939. године у Пожаревцу (Краљевина Југославија). Легендарни фудбалер, стручњак и до краја живота велики борац за промене у југословенском и српско-црногорском фудбалу.
Као „технико" је радио у зрењанинском Пролетеру, затим као тренер у Партизану, француским клубовима Анжеу и Пари Сен Жермену, египатском Замалеку, грчком Етникосу. По повратку у Југославију, две године је водио Црвену звезду и освојио једну титулу првака.
Као играч је прошао све репрезентативне селекције, а за најбољу репрезентацију Југославије је играо 32 пута и дао два гола. Био је један од најбољих југословенских центархалфова у послератном периоду и први наш играч који је подигао пехар Купа европских шампиона, као капитен холандског Ајакса 1971. Колико је био поштован као играч у Амстердаму, види се и по томе што је био капитен једном од најбољих фудбалера у историји Јохану Кројфу. У славном Ајаксу је провео пет година (145 мечева, 13 голова), где је 1971. завршио каријеру. Као играч се афирмисао у Партизану, у тиму чувених „Матекалових беба". Постигао је једини гол за Партизан у финалу Купа шампиона 1966, када је у Бриселу мадридски Реал тријумфовао са 2:1. За Црвену звезду је одиграо само 22 утакмице, тек 13 првенствених, али и у црвено-белом дресу осваја титулу шампиона Југославије.
Последњих година живота је радио као адвокат, а био је веома активан као један од оснивача и председник Удружења за просперитет и заштиту југословенског фудбала. Био је најжешћи критичар ондашњих челника ФСЈ, Миљана Миљанића и поготово Бранка Булатовића. Преминуо је у Београду 4. марта 2002. године.
Трофеји: једно првенство (1988).