Priznanje Miljanu Miljaniću

Miljan Miljanić, legendarni trener Crvene zvezde, uvršten je među 50 najuticajnijih fudbalskih stručnjaka u poslednjih pola veka! Ovo priznanje stiže iz prestižnog engleskog magazina „Vorld Soker“, koji je našeg Čiču svrstao u elitno društvo Alfa Remzija, Enca Bearcota, Boba Pejslija, Helmuta Šena, Valerija Lobanovskog, Ernsta Hapela, Marija Lobo Zagala, Sepa Herbergera, Rinusa Mihalsa, Luisa Cezara Menotija, Franca Bekenbauera, Johana Krojfa, Aleksa Fergusona... i drugih koji su svojim radom, stvaralaštvom, vizijom i rezultatima uticali na tokove i razvoj fudbalske igre.

Podsećamo, Miljanić je tokom duge i bogate karijere uvek i svuda propagirao i usavršavao znanja koja je crpeo u autentičnoj trenerskoj školi Crvene zvezde. Posle kratkog igračkog staža mlad se okrenuo trenerskom pozivu, svestan da je u našem klubu „na izvoru“. Stasavao je uz Kiku Popovića, Ljubišu Broćića, dr Acu Obradovića... Više puta je istakao dalekovidnost Zvezdine uprave koja ga je 1958. godine poslala na Svetsko prvenstvo u Švedskoj. Tamo se na prvi pogled zaljubio u brazilski fudbal, u taj lepršavi stil kojem je ostao veran tokom čitave karijere.

Posle rada u našoj Omladinskoj školi Miljanić je 1966. na iznenađenje mnogih, kao 36-godišnjak, postavljen za šefa stručnog štaba Crvene zvezde. Celokupna javnost, pa i mnogi Zvezdaši, čudili su se smelosti Dušana Blagojevića, tadašnjeg predsednika, i legendarnog generalnog sekretara Slobodana Ćosića da pre Miljanu nego Rajku Mitiću povere vođenje prvog tima. Miljan se nije uplašio datog zadatka: od dečaka koji su rasli na „Marakani“ stvorio je jednu od najtrofejnijih generacija jugoslovenskog fudbala. Ubrzo su Kule, Žota, Trifke, Klenko, Cole... predvođeni nešto starijim Ostojićem i neverovatnim levim krilom Džajićem, kao i došljacima Dojčinovskim, Lazarevićem, Pavlovićem, Đorićem, postali strah i trepet za sve golmane, odbrane i rivale, ne samo kod nas nego i van granica naše države!

Ta ekipa je sa Miljanićem osvojila četiri titule prvaka i tri trofeja Kupa, pronela slavu Zvezde širom svetskih meridijana. Ostaje žal za finalom Kupa evropskih šampiona 1971. kad je Zvezda na najblaže rečeno čudan način izgubila od Panatinaikosa u revanšu polufinala. Slavnom Rinusu Mihelsu, kažu, laknulo je kad je čuo da na „Vembliju“ neće imati Zvezdu za protivnika!
Miljanić je vodio i slavni madridski Real. Sa njim je u Španiji, baš kao sa Zvezdom u Jugoslaviji, osvojio „duplu krunu“, ali protiv svoje Zvezde – nije mogao. Ostaje za sa vremena da su crveno-beli u četvrtfinalu penalima izbacili „kraljevski“ klub, a Čiča je propustio da dođe na „Marakanu“ jer nije mogao pred navijačima koji su ga kovali u zvezde da se pojavi kao trener protivnika. Makar se on zvao i Real!

Priznanje „Vorld Sokera“ za Miljanića priznanje je i Crvenoj zvezdi i reprezentaciji Jugoslavije, koju je vodio na dva Svetska prvenstva kao selektor (SR Nemačka 1974. i Španija 1982), na jednom kao savezni kapiten (Italija 1990) i još na jednom kao predsednik nacionalne „kuće fudbala“ (Francuska 1998).

Za kraj recimo i ovo: koliko je Miljanićevo delo veliko vidi se i po tome što sa prostora nekadašnje Jugoslavije nijedan drugi fudbalski stručnjak nije ušao u ovaj prestižni „Klub 50“. Ni Branko Zebec, ni Vujadin Boškov, ni Tomislav Ivić, ni Ivica Osim ili Miroslav-Ćiro Blažević, čak ni Bora Milutinović...

Miljane, čestitamo od srca!